Из мог угла о трибини на тему „МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ“
Category : Вести
Одржаној 26. марта 2018. године у нашој школи
„Мудар човек се стиди мешати у оно у чему није вешт, а лудом се чини да је срамота ако свуда свој нос не увуче.“
„Никада никога не ваља вређати. А најмање оне који су нам добро учинили и љубав показали.“
„Они који немају у глави врло често мисле да су мудрији него други.“
Доситеј Обрадовић
Не могу се отети мисли да је ових дана годишњица рођења човека, који је живот посветио путовањима и учењу, упознајући се са новим и различитим социјалним, политичким и педагошким идејама. Како би могао да путује и учи, сам је себи обезбеђивао средства радећи као учитељ, лектор, беседник и предавач. Убрзо је постао полиглота, говорио је девет језика.
Управо је ових дана у нашој школи организована трибина под називом „Мултикултурализам“ чији су модератори били наши ученици Немања Рајић и Даниел Петровић у организацији наставнице грађанског васпитања и филозофије Гордане Крсмановић.
Као гости трибине позване су биле Мила Стојановић из јеврејске заједнице, која подстиче интеркултурални дијалог и шири толеранцију кроз неформалну едукацију и Лејла Аломеровић, која ради у оквиру Исламске заједнице и залаже за ширење исправног знања о исламу и повезаности култура на овим просторима.
Циљ трибине је да образовни систем узме у обзир постојећу различитост – мултикултурални карактер друштва, те да се информише и подстакне на размишљање о овој теми.
Мултикултурализам подстиче мноштво различитих култура. Поставља се питање: Шта је то култура? С обзиром да ово питање обухвата националну, религијску и језичку припадност, само по себи је врло проблематично. Међутим, индивидуална је грађанска одлука да се облачи, једе, моли и понаша како пожели. Тиме се проширује дефинисање културе и доводи у везу са човеком као засебном херметичном културом. Сваки човек је цео један свет. Мултикултуралност би требало да се отвори према људима, што је у суштини бића толерантног човека. Његова је врлина да се исцрпљује поштовањем и прихватањем разлика између тих херметичних светова. Императив је поштовање људског бића или просто његов избор, под условом да тај избор не задире у слободу другога или док га не угрожава. Као супротност прихватању разлика стоји колективизам, стереотипи и предрасуде.
Културна разноврсност у 20. веку постаје политичка тема. Језик као део културног наслеђа, постаје одлично средство манипулације политичких интереса. О религији да и не говоримо. Са мултикултурализмом се јављају многи програми „укључивања“ у школство. Све су то изазовна питања која наилазе на отпор, нелагоду и неприхватање. И због тога је ова трибина врло храбра и напредна.
Мишљења сам да се активности наставника и ученика у циљу упознавања са новим садржајима што више подстичу и да им се пружи подршка. Веома је похвално што су наши ученици лепо, културно и са сигурним наступом отворили ову трибину. Одлично је што је предавање било отворено и усмерено у правцу дијалога за све оне који су били заинтересовани. Мила Стојановић је припремила интерактивну радионицу у којој смо се упознали са предметима из јеврејске културе. Држали их у рукама, повезивали значења са хришћаниском и исламском традицијом и уверењеима. Ученици су показали знање, сналажљивост, били су апсолутно укључени.
Лејла Алемеровић је повукла нова интересовања, могло би се рећи и провокације. Дефинисала је свој идентитет и изнела како се са таквим идентиттом осећа у овој средини. Говорила је људској души, говорила је и о обичајима исламске културе. Све је то изазвало различите реакције, провокације али и интересовање. Ученици су постављали питања и негодовали, али су били укључени, што је за циљ ове трибине и образовни систем јако важно. Били су радознали, загребали су питање сопственог идентитета.
И након свега, покренули су се различити утисци и коментари о овом предавању, има и негативних и позитивних ставова, али то и јесте у суштини оваквих активности, јер оно је кључно за учење, оно покреће нове мисли и отвара нова питања. И докле год је различитости, биће и различитих утисака.
Хвала колегиници на овом путовању у којем мислимо као светови за себе!
Сања Вукобрат, професор српског језика и књижевности
Београд, 29. 03. 2018.